Saikyou Densetsu Kurosawa (The Legend of the Strongest Man Kurosawa) je fantastičan japanski strip (od sada pa nadalje koristiću termin "manga"). Prvo što nekim čitaocima pada na pamet na spomen mange jeste verovatno nešto kao Naruto ili Zmajeva Kugla. Ne čitaoče koji ovo misliš, ovde nema likova sa supermoćima, epskih borba dobra i zla, protagonista koji uvek pobeđuju, niti bilo kojih drugih stereotipa (tipa kosa ludog izgleda i preterano velike oči). O čemu se onda ovde zapravo radi? Kurosava, naš "junak", је ekstremno normalan lik. Star je 44 godina i ceo život provodi radeći kao građevinski radnik. Nema talenata, niti je harizmatičan ili lep. Ukratko - Kurosava je potpuni promašaj u životu. Ispod ove ružne ljušture od koje svi zaziru krije se čovek dobrog srca koji pati zbog toga što nije prihvaćen od strane većine poznanika još od malih nogu. Na njega gledaju kao na glupog čoveka koji nema osećanja, i koji često koristi snagu, jer za bolje ne zna. Ipak, jedne večeri kada je pijan po stoti put, a i sit svega, donosi veoma važnu odluku - promeniće se i ujedno naterati ljude da vide kakav je on čovek zapravo. Kroz mangu pratimo njegov pokušaj metamorfoze. Put, nažalost, nije tako lak i naš junak nailazi na mnoge probleme, sebi postavlja razna pitanja vezana za ljudsku egzistenciju, kontemplira o mnogim stvarima, čudi se raznim prizorima. Raduje se, plače, oseća bol, stvara nove prijatelje, ali takođe i neprijatelje.
Ljudi su samo delimično krivi za svoj pogrešan utisak o Kurosavi. Kurosava svojim ponašanjem odaje takav utisak da je teško ne misliti tako nešto o njemu, sem ako ga ne poznajete lično. Stidljiv je i čudno se ponaša. Ipak, nemoguće je da će ga osoba koja čita mrzeti, jer će pre ili kasnije početi da saoseća sa njim, što je i bio cilj autora. Izmene na Kurosavi se ubedljivo primećuju, nisu uopšte forsirane i potpuno su prirodne. Uspeva da ostavi čitaoce bez daha i da izazove divljenje u njima. Uistinu, Kurosava je kao što podnaslov ove mange kaže - najjači čovek. Ne samo fizički, već i psihički. Ima momenata kada je u strahu, ali zahvaljujući svojoj tvrdoglavosti i duhu, gura napred. Ipak, on nije perfektan, ne uči uvek iz svojih grešaka i ispada glup u nekim situacijama, ali ga to čini i pravim čovekom. Zbog ovoga uspeva da stvori sinergiju sa čitaocem. Nije prelep, pametan, niti ima supermoći. On je jednostavno depresivna osoba koja provodi svoj život veoma generično (ide na posao, posle se napije, zatim ide kući i spava). U nekim trenucima pokazuje jaku snagu volje ili kritičko razmišljanje (npr. u toku fudbalske utakmice odjednom kreće da kontemplira o sreći). Jednostavno, on je slika i prilika depresivnog čoveka osrednjih godina. Autor je previše dobro poznavao ovakav tip ličnosti, ako i sam to nije bio. Kurosava započinje putovanje tako što pokušava da pridobije ostale
građevinske radnike, ali bez obzira na brojne pokušaje, ne uspeva.
Dovodi sebe u brojne situacije u kojima liči na negativca, i zbog toga
ga radnici mrze još više. Zato što je baksuz, Kurosava uspeva da sebe
ovim pokušajima nekako uvuče u tuču, i to sa bandom srednjoškolaca. Šta
se dešava dalje...pa, saznajte sami. Stil crteža će nekima smetati, ali
nadam se da će istrajati, jer je ovo po meni najbolja manga ikada. Nikada u svom životu nisam pročitao neko delo koje toliko maestralno meša komiku sa dramom, i nikada nisam osećao toliku žalost i toliki smeh u isto vreme.
Нема коментара:
Постави коментар